Цоммон Раил склоп управљачког вентила за убризгавање горива Ф00ВЦ01386 за ињекторе 0445110387 и 0445110388

Анализа прелазних стања ЦИ мотора ињектора применом оптичких метода(7. ДЕО)

За оба ињектора кашњење хардверског одзива се сматра константним и износи 0,012 мс за пиезо- и 0,016 за соленоидни ињектор.Како се диодни светлосни сигнал јавља на истом оквиру након почетка сваког мерења, може се рећи да су мерења стабилна и поновљива.На слици 5 приказано је кратко време пуњења за оба типа ињектора, као што је већ поменуто у методологији истраживања.Ово време износи 0,2 мс и 0,3 мс за пиезо- и соленоидни ињектор, респективно.

На графикону за пиезоињектор је приказан тренд убрзања убризгавања са већим притиском у комори.Само за Пињ = 60 МПа ова тенденција је другачија, али на њу могу утицати случајне околности.Соленоидни ињектор је радио на поновљивији начин и противпритисак није правио значајну разлику у времену кашњења.У том случају је притисак убризгавања био фактор који је убрзао убризгавање, као што је већ примећено за пиезо-ињектор.Оно што је вредно поменути јесте чињеница да се резултати за соленоид ињектор из Пиња преко 60 МПа у већини случајева разликују само за ±1 оквир, тако да у погледу тачности мерења не треба их третирати као разлику.Пиезо-ињектор при ниским притисцима убризгавања добија мање кашњење од електро-ињектора, али са повећањем притиска који је обрнут.Треба напоменути да је пиезоињектор старији дизајн: електромагнетни ињектор је заменио пиезоињектор у дизајну произвођача.

Резултати кашњења убризгавања за средње и дуго трајање убризгавања приказани су на слици 6 и слици 7, респективно.Рад пиезо-ињектора могао би се оценити као случајнији.На основу поређења резултата може се констатовати да ваздушни притисак (противпритисак) има најзначајнији утицај на кашњење, а утицај притиска горива је маргиналан.Веома слични резултати су постигнути и за соленоидне бризгаљке, али је у овом случају највећи утицај на кашњење убризгавања имао притисак горива, а утицај притиска ваздуха је био занемарљив.